Ne smete baš uvek da poludite sa šarenim hemijskama i rokovnicima

Ovo gore nije moj dnevnik već stranica Kupoholičarke Sofi Kinsele, iako mi izgleda isuviše poznato ovaj šablon: kafa - sveska - olovka - časopisi.

Dugo mi je bila smešna i, moram priznati, dosadna upotreba onog "stdentski život". Dobro bre ljudi, ne izgledate izgladnelo, obučeni ste pristojno (ovo pristojno čitajte kao - opuštena varijanta za neki gradski događaj, promociju nekogo sportskog brenda npr.), možda imate kesice ispod očiju, ali ne morate da budete student pa da zaradite grdne i tamne podočnjake.

Onda, kada se nađete sa ove druge strane, shvatite  da je sadržaj studentskog života mnogo raznolikiji. Možda tu ima nekih opštih mesta ali opštih mesta u bezbroj varijanti i pojavnih oblika, ispraćenih najrazličitijim osećanjima. Nisu to samo ne prespavane noći (ja odlažem to uvođenje treće smene za učenje dokle god je to moguće, treba mi moj beauty sleep), sastavljanje kraja sa krajem... Poenta je da kada dođete "na tamnu stranu" - morate da naučite da planirate svoj život. Vreme i novac postaju dve reči koje morate da stavite na papir. Moramo da stavimo na papir. Na trenutak sam se prebacila u neki drugi mod zaboravljajući da sam i ja u istom ludilu papira i računa. 

Sve postaje za nijansu ozbiljnije. Planiranje finansija, to tako suvoparno zvuči, zar ne? Realnost je da novac koji dobijete od roditelja morate da rasporedite na racionalan način. Ako radite i studirate, to je svakako veliki plus i menja situaciju, ali je činjenica da većina studenata nema posao, a čak i da ga ima, planiranje novca je ono što dolazi u koverti sa markicom odrasli život. 

E sad, kako sve to ispanirati? Pa ne gledajte u mene, ja sam tu samo da podelim svoje iskustvo, to kako i ja pokušavam da utvrdim.

Naravno da će vam se dešavati ispadi kao npr. da kupite mali plavi rokovnik sa sitnim lisicama po njemu, olovku na tufne, modni magazin, kafu za poneti, i da ćete se vratiti po tanki flomaster u boji, ali to znači da ćete morati da uskratite budžet na drugoj strani. Nekada sam možda mogla da ovako poludim i potrošim džeparac, ili njegov veći deo, na šareniš bez previše razmišljanja, jer, jelte, kod kuće te uvek čekaju tri obroka i sve propratne đakonije (tako je to kad živite sa babom, legenda kaže da gladni ne napuštate kuću), ali sada moram drugačije da rasporedim novac koji dobijem. 

Prvo potrebštine (okej, ovo mi baš nije reč koja mi treba), životne potrebštine (ni ovo, pričeknite...), namirnice koje su neophodne za održavanje u životu (da, to je prikladna sintagma), potom računi, pa onda ostale "životne porebštine". 

Znam da je teško, pogotovo meni koja se jedva savladam u knjižari, tako da me radnice već poznaju i iznose na pult hemijske sa geometrijskim šarenim printom uz ljubazno "da li ste videli ove nove koje su nam stigle?". Kao prvo - da li vi mislite da ja kampujem u vašoj knjižari pa znam svaki artikal koji vam stigne? Kao drugo - prestanite, moram da platim račun za struju! Da, verovatno previše idem u tu knjižaru pa znam prilično dobro šta im je sve novo stiglo. Sve u svemu - stvarno morate da se savladate i priznate sebi da vam možda i nije neophodna još jedna beležnica. Mi blogeri imamo taj problem da nam očigledno za svaku ideju treba posebna beležnica. #teškemuke

Kako ja rešavam ovu zavrzlamu? Kako nisam previše spretna sa brojevima, trudim se da na papiru razgraničim nedeljne troškove planirajući otprilike koliko mi treba za hranu (studentska menza je odlično rešenje da ovde skratite troškove, pogotovo ako nemate vremena da kuvate, a ne želite da živite na suvoj hrani čitave nedelje). Ako na kraju nedelje ili meseca ostane neki višak onda mogu da posetim svoju prijateljicu u knjižari npr. 

Nove hemijske rekoste? Jao vidi, još imaju futrolicu. Pa sjajno!

Mali savet - jedan deo novca ostavite na kartici kako biste prividno imali manje novca. Pokušajte da isplanirate troškove sa manje novca, a onaj na računu neka bude podrška. 

Čak možete da pokušate strategiju Beki Blumvud (Ispovesti kupoholičarke) i zamrznete svoju karticu. Bukvalno zamrznete, ovde ne koristim ekonomski termin zamrzavanja računa. Ne. Stavite karticu u zamrzivač. Ruku na srce, svi koji smo čitali i gledali Kupoholičarku znamo da to baš i nije ispalo slavno, ali zašto ne biti kreativan u sputavanju pomahnitalog sebe da previše troši. Šalim se, naravno, srećno u računu!