2017? Dugačka priča uz produženu kafu

Prvi post u novoj godini. 2017. Je l' samo meni ovo 2-0-1-7 čudno? Znam da je razlika između broja 2016 i 2017 samo 1 ali mi je nekako čudno, recimo kao da sam se teleportovala u neku daleku godinu u budućnosti. Ali, gle, 2017. je tu. Sadašnjost. Prezent. Sada, u ovom trenutku i narednih preko trista dana. Ne bih da budem jedna od onih koji "gube pojam o vremenu" i čude se "kako vreme leti" ali... Stvarno. No, zauzdajmo vreme na trenutak, ipak je ovo prvi post u novoj godini koji opako kasni ali ste shvatili da sa vremenom nešto nije uredu. Šaljem vam čokoladu u znak izvinjenja.

Ne, ovo nije post o novogodišnjim rezolucijama. Ovo je post u kome ja brbljam. Veoma dugo (ne baš toliko). Ako vas je lako zamoriti dugim tekstom onda je vreme da ovde stanete sa čitanjem. Ali vam to ne bih preporučila, ima svačeg zanimljivog u nastavku. 

U avanturu sa Kate Spade

Nemate vremena da pogledate sve omiljene božićne filmove? Znam da to može biti pomalo frustrirajuće ali budite realni - barem jedan od njih ste pogledali najmanje dvanaest puta. Ili tu negde oko tog broja. Ne bih vas podsećala na manjak vremena za uživanje u novogodišnjoj čaroliji da nemam rešenje za vaš problem. Zabava u svega nekoliko minuta.

Nova sezona #missadventure od Kate Spade tima je tu, a glavne uloge igraju Zosia Mamet i Gica iz Muppet show-a. Samo ova rečenica bi trebala da vas navede da odmah pogledate sve epizode u trajanju od svega nekoliko minuta i pregledate svaki online artikal iz kolekcije Kate Spade Disney Miss Piggy, mada ovde možda zaglavite dva sata. Nemojte posle da kažete da vas nisam upozorila. Šljokice, tufne, ogromno prstenje. Da, da, sve to!

No, vratimo se na Miss Adventure. Koliko je katastrofalno kada se nađete u liftu sa devojkom koja je obučena isto kao i vi, koja pritom ide na istu žurku? Meni se čini da sam tu katastrofu prerasla, ali to ne znači da problem ne postoji, barem u teoriji kao horor scenario prosečne devojke. Okej, ni meni baš nije svejedno, priznajem, ali daleko od toga da preživljavam nervni slom. Kako su to rešile Miss Adventure junakinje? Pa ne baš najbolje. Uostalom, pogledajte sami.

Koje savete za devojke ima čuvena diva Piggy? I to možete pogledati na Kate Spade blogu. Za početak, ovoj cici ne manjka samopouzdanja.

Pismo Deda Mrazu

Dragi Deda Mraze,

Odavno ti nisam pisala, ufff, pa stvarno odavno. Šta ima? Nagađam, puno posla? Da, ovo je  verovatno glupo pitanje, sad si u sred sezone. Imaš li vremena da odmoriš  nedeljom?

Htela sam samo da ti napišem da mene precrtaš sa liste, nije mi ništa potrebno za narednu godinu. Red je da te neko malo rastereti. Šta znam, kupiću sebi već neki poklon.

Znaš, pre neki dan sam kupila savršenu vatrostalnu posudu koju koristim kao tanjir. Nemoj da me pitas zašto, učim da kuvam i te stvari. Ne, ovo ne pišem da bi pomislio da sad treba da mi ostaviš neki escajg ili zvono-čaše za roze ispod jelke, onako samo pominjem. Stvarno onako, ovo nije kriveni signal slatko uvijen u hiljadu ukrasnih papira koji treba da ti da nagoveštaj šta da mi pokloniš. 

Sećaš se kako sam nekad umela lepo da ti nagovestim šta želim, npr. kad sam jedne godine pevušila kako bih volela da dobijem Jade Bratz lutku. Hvala ti za to, inače. Hvala ti i za neke lekcije. Da, mislim na onaj put kad si  brata i mene podsetio kako ne treba da se svađamo. Ostavio si nam samo po orah u žutoj plastičnoj kesi. Nismo zaslužili da nam posle izmirenja daš super poklon, ali pretpostavljam da to Deda Mraz radi, nagrađuje dobru decu, ili barem onu koja isprave zabrljano. Još jednom - hvala. 
Kao što sam pomenula gore, ove godine mi nije  potrebno ništa, barem ništa što može da stane ispod jelke ili da se ostavi ispred vrata. Ako si mi već namenio poklon onda ga daj nekom drugom kome je možda potrebniji.

Pozdravi Baku Mraz. Toplo se obuci. (Ovo ću da precrtam, on je Deda Mraz Sofija, nije da će da nosi svileni kimono i japanke.)

Poljubac, šljokice i konfeti.

Isključi se

Primetila sam jednu stvar kod sebe. I odlično što sam primetila jer ja ovakve stvari obično ne primetim dok me dobro ne drmnu. Znate, onako dobro pljusnu u facu. O čemu se radi? Primetila sam da mi je veoma bitno da razgraničim vreme za obaveze i sate za odmor. To baš i nije lako. Ali nekada uistinu jeste bilo. Redovno radiš domaće zadatke i imaš dobar deo dana slobodan. Tako je bilo dok sam još uvek bila u statusu đaka, sada kada sam student, priča ne ide ovim tokom. 

Predavanja i vežbe se rastegnu na ceo dan, dođeš kući samleven a zabava tek počinje. Vremena za odmor nema. Ipak, ovde treba postaviti još jedno pitanje - da li je zaista tako? Da li studenti moraju da žrtvuju odmor? Zato sam odlučila da malo eksperimentišem.

Dobro, da vidim na čemu sam. Ne mogu da naučim lekciju iz geografije, prevedem tekst iz latinskog a onda od šest sati radim šta god mi padne na pamet, pomenuh vam gore ovu priču iz srednje. Ali! (Što volim ovo ali.) 

Nije važno da li učim i čitam do šest ili do devet, sebi uvek ostavljam makar sat vremena potpune isključenosti. Prelistam časopis, pročitam par stranica knjige, napišem nešto u dnevnik. Trudim se da izbegavam telefon ili laptop nekih pola sata pred spavanje. Čaj od nane je odličan u minutima pre sna, a možda je bilo koji čaj ako ćemo pravo, mada ja nekako samo nanu i pijem. Može i zovka da prođe. Topao čaj bez šećera, možda upaljena svećica, knjiga i tišina. Praktikujem i maske za lice dva puta nedeljno. Kako mislite da se ušuškam u plišani bademantil sa mekanim čarapicama na nogama a da ne stavim masku za lice (to ipak ne možete videti na fotografiji). To je ta zdrava doza klišea (sad bi me Major iz Pingvina sa Madagaskara verovatno ispravio, "ne kliše, već klasika", ma znate, stalno vam ponavljam ovo). Na taj način dobijam lepu distancu između rada i odmora, liniju koja mi je tako prijala tokom nižeg obrazovanja.

Ovo je još uvek eksperiment, jer nisu svi dani idealni, realni život je na delu pa se događaju i "ne znam kako se zovem i ne mogu da kažem debatovati jer sam previše gladna" situacije.

Ima još jedna veoma teška stvar za mene. (Dramatična muzika u pozadini). Kad osetim da mogu da prođem bez druge kafe, tog dana je ne popijem. Štaaa? Eto, i to se desilo. Ali odmah da vam kažem, nisu ti dani baš tako učestali, ali desi s vremena na vreme da propustim kofeinski doping popodne, najčešće kada nemam prilike da ispijem kafu pre šest, onda sigurno preskačem šoljicu.

Ali ona jutarnja se ne preskače. Da se preskače onda ne bi postojala legenda o magiji prve kafe. Internet fora kaže da "dodiruje dušu". Ima i ljudi koji koriste deminutiv - jutarnja kafica. Nije šala. Ja svoju jutarnju pijem uz doručak. I to je moje vreme, samo moje i po tom pitanju sam sebična. Priznajem, sad mi oprostite.

Dobro je isključiti se s vremena na vreme, barem pred spavanje ili koji trenutak pre nego što otvorimo vrata i iskoračimo u ludi dan!

Igramo se šibicama

Nabasah na Instagramu na fotografiju Zebra šibica sa natpisom kako se jedino pakovanje ovog proizvoda nije promenilo. Šibice. Kao da neko obraća previše pažnje na pakovanje šibica. To je kao da te zanima kako izgleda pakovanje paste za zube. Koga je briga, ubacuj u korpu,. Ali nije baš tako. Pa nije. Da jeste, marketing ne bi ni postojao.

Puls se ubrzava kada vidim masivnu sveću u tegli a pored nje divno pakovanje šibica koje je neko brižno izdizajnirao. Ali, vratimo se tren na situaciju s početka posta. Zebra šibice. Nemam ništa protiv zebri, čak ih volim (osim printa na garderobi), ali nekako se ovo pakovanje palidrvaca ne uklapa u celu "dizajn enterijera" priču ili onu "trošimo novac na sve i svašta ali lepo je" naraciju. 

Kupim čitav paket pomenutih šibica i odlučim da ih presvučem, ako već proizvođač neće. Zebra šibice kolekcija proleće/leto 2017. Nađem neki Cosmo horoskop dodatak od letos, tamo negde u ćošku, isečem divan print na stranicama i iskoristim ga da ukrasim deset pakovanja šibica, jer - zašto da ne. Reciklaža!