Belina strana sveta: Zato što su razgovori za posao uvek savršeni!

Zato što su razgovori za posao uvek savršeni!

-Stojim pred ogledalom i prillično sam zadovoljna onim što vidim. Sve mi stoji kao saliveno , što je očekivano jer sam sav novac koji mi je tata poslao za ovaj mesec potrošila, Ali nema veze , uskoro počinjem da radim! -

Sat iznad TV-a je pokazivao deset i četvrt sata a Bela je glancala nove, sive salonke od kože! Sa velikim osmehom na licu i rupicom na ešarpi koju je ,izgleda, previdela napustila je svoj stan i krenula da ostvari svoj san!

 -Da li je moguće da nema nijedan taksi? O,evo jednog,diši Bela,prava leđa,osmeh! Ne takav,to je previše jezivo i ljigavo,tako, diskretan!-

Osim prolaznika koji su se okretali za njom, taksista ju je celim putem posmatrao na ogledalu sa podignutom obrvom i izbuljenim očima! Ali koga je briga šta oni misle, bitno je šta glavni urednik,ovaj urednica misli!

-Gospođica Matić će vas primiti za pola sata, jedan kandidat je već unutra, na razgovoru!-

Beli je to odgovaralo,sela je na sofu u predvoriju, pijuckala svoju kafu sa mlekom koju je pokupila usput i listala časopis koji je zgrabila sa gomile na stočiću kraj nje. Razgledala je okolinu. Nameštaj je bio kožni, stočići stakleni, kao i vaze sa belim ružama na njima. Zidovi su bili ukrašeni nežno plavim tapetama sa lila cvetovima i uramljenim posterima prelepih manekenki! Beli se sve činilo savršenim, u početku se plašila da je novi časopis samo još jedan u nizu,koji vas uči kako da očistite rđu sa ringle i plehova uz manje troškove! Ne, ovaj časopis je kreirao neko ko očigledno ima stila, love ,po svemu sudeći, i ozbiljnu nameru da uspe! To je baš ono što je njoj trebalo.

Iz maštanja je prekide piskutav glas sekretarice od malopre, obučene u jednostavan, crni kombinezon i salonke.

-Možete ući, urednica će vas primiti.-

-Oh, hvala-,reče Bela, nabacivši svoj „diskretan“ osmeh,ne onaj ljigav!

Kancelarija gospođice Matić je bila još lepša.Tapeti su bili lila-beli,zavese u tamno ljubišastoj boji i sav nameštaj u tonu. Olovke i fascikle ureno složene, stalak sa odećom, veliko ogledalo i torzo manekenke u uglu!

-Sedite,molim vas,nemam ceo dan!-

-Izvinite!-

-Vi ste Bela?, Hmm...barem imate trunku stila u odnosu na prethodnu ,nastavi ne dozvolivši Beli da odgovori. Ja sam Mili Matić,urednica novog, Glem časopisa,sad ja pričam, vi ćutite,opet prekide Belu u pokušaju da se pristojno predstavi. Glem časopis će biti novi modni zakon, a njegovi radnici primer i oličenje dobrog sila i ukusa, bez brljotina!-

Kada je završila prešla je pogledom od Belinih cipela do kose. Bela je imala utisak da joj je svaki komad odeće težak tonu,da je minđuče vuku na dole,da su joj cipele tesne i farmerke preuske.Ova žena je bila strašna. Prilično visoka i mršava, nekako žilava, čini se. Nosila je usku crnu suknju visokog pojasa i ljubičastu svilenu košulju. Cipele su bile crne i savršene, kao i njena frizura.

-Pa?-

-Sigurna sam da će vaš časopis postići,ovaj, to što očekujete, reče Bela pomalo drhtavim glasom.-

-Imam samo jedno pitanje za vas. Koliko imam godina?-

Bela je ćutala gotovo čitav minut.Ova žena ju je pitala za njene godine. Pa iako izgleda prilično dobro na prvi pogled,vidi se da nije baš u ranim četrdesetim. Kada joj se dobro zagledate u lice, iako je očigledno da koristi najskuplje tretmane, to se i vidi.

-Trideset pet, ako nisam preterala, izađe iz Belinih usta, iznenadila je samu sebe, ovo je bilo ekstremno ulizivački.-

-Pa to bi bilo to, Tijana će vas kontaktirati ukoliko vas izaberem,slobodni ste.-

Bela je stajala na ulici ispred redakcije skoro petnaest minuta. Šta se dođavola desilo. Ovo bi trebao da bude razgovor za posao. Pripremila je odgovore za sva moguća pitanja. Od toga kako je provela detinjstvo do polaska na fakultet. Spremila je male dodatke o brojnim obožavateljkama koje je imala u vrtiću i još dosta toga. Ova žena je samo želela da proceni njene godine! Bez imalo nade da je dobila posao i mišlju kako da preživi predstojeći mesec bez dinara u džepu,Bela se uputila kući.

Sophie

Nastaviće se...