Da možete da zavirite u moju agendu mislim da bi ste se uplašili koliko sam papira sa raznim listama zagurala između korica. Da, ja sam opsesivni sastavljač lista. Za kupovinu, uglavnom.
Šoping je jeftiniji nego terapija, barem tako kaže poruka sa Pinteresta. "Volim svoj novac tamo gde mogu da ga vidim, okačen u svom garderoberu", rekla je Keri Bredšo. Ne znam za druge, ali meni kupovina zaista ima terapeutsko dejstvo.
Da bih lepo precrtala sve stavke sa liste za kupovinu primorana sam da slažem male kule od kovanica sortirane sprem visine. Dinar. Dva. Pet. Deset. Dvadeset. Ok, ovo ne ide. Lista mi premašuje finansijske mogućnosti. Kule od novčića se ruše. Savet sa interneta? Isplanirajte kupovinu. I jesam, ne vidim problem. Da isplaniram kupovinu sprem realnog budžeta? Uredu, sad vidim problem.
Verujte ako iko sastavlja liste sa neophodnim stvarima to sam ja. Pritom mi je nova knjiga Filipe Gregori neophodna u istoj meri koliko i doručak. U vreme kada bih trebalo da štedim s obzirom da postajem student (jel to student postao sinonim za štednju ili šta?) ja radim upravo suprotno - trošim. Šetnja i doručak s nogu svako jutro, izlazak u grad svako veče (ponekad uz večeru). Čini se da je novo zlatno pravilo uštede da jedete kod kuće, i to je 100% tačno. Za jedan pojeden obrok van kuće (picerije, restorani i poslastičarnice) možemo da pojedemo tri kod kuće. Tako da precrtavamo učestale večere sa drugaricama. Otpisano. Primetila sam da instinktivno sedam u kafiće koji su skuplji. Ne znam kakve me sile vuku ali se uvek posadim na terasu omiljenog restorana/kafića u gradu koji je pritom najskuplji. Znam zašto to radim. Enterijer je divan i šank je ceo u svetlucavim kamenim pločicama i na nekoliko mesta je postavljen mini Kip slobode. Svi sede, jedu i pijuckaju, četvrtkom je muzika uživo. I ovo precrtavam.
Sa liste izbacujem gomilu stvari koje sam okarakterisala kao "apsolutno neophodno". Šešir sa širokim obodom na koji bi mi baka izvezla "Do not disturb" (ulov sa Pinteresta) baš i nije neophodan s obzirom da još malo uskačemo u septembar. Još jedna sveska sa spiralom. Teška srca priznajem ali ipak priznajem da nije neophodna. Sveski imam za dva semestra, možda i više. I tako dalje i tako dalje. Poentu, verujem, shvatate.
Kusur. Uredu je konobaru dati napojnicu ili mu ostaviti kusur. Verovatno je zaslužio. Ali zašto često ostavljamo kusur u supermarketima? Time ne častimo kasirku već veleprodajni lanac koji vam za to neće biti zahvalan. Zato - uzimajte kusur. Ukoliko ostavljamo kusur u poseban novčanik i ostavimo da se sakupi, vremeno ćemo imati dovoljno novca da kupimo mesečni časopis koji stalno kupujemo. Trenutno stanje od kusura je 167 dinara. Nije loše za početak?
Voda. Retko kad se u mojoj torbi ne nađe flašica vode, retko kada. Kada nosim isuviše malu torbu onda mi je flašica u ruci. Umesto da kupujete vodu ponesite flašicu od kuće. Pritom možete ubaciti nekoliko kockica leda ili seckano voće. Naravno ako ispijete flašicu kupite novu, ali barem uštedite na jednoj.
Časopisi. Krajnje je vreme da odem na magazin detoks . Zaista mi nije potreban svaki mesečnik koji vidim na trafici. Ograničite se na jedan ili dva omiljena magazina (u mom slučaju ELLE) koji ćete kupiti od kusura koji ste, malo gore u tekstu, sakupili. Moj trik kada je reč o uzdržavanju od časopisa je da čitam internacionalna online izdanja koja su besplatna. Što se dnevnih novina tiče, Politikina aplikacija na telefonu mi je sasvim dovoljna da se potkrepim najvažnijim vestima.
Ma koliko mi teško padalo da se odreknem nekih stvari, kupovina pred odlazak od kuće i polazak na fakultet će mi biti nagrada za sadašnju štednju. Mole se sajtovi da ne izbacuju previše reklama, štednja je u toku!
P.S. Ako vidite da sam na
Instagramu ufotkala neki drugi magazin osim ELLEa opominjite!